NISU SAMO IZGOVORI NA POSLU; SZO: Sindrom izgaranja na poslu je dijagnoza!

Svetska zdravstvena organizacija unela je stres na radnom mestu u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti kao profesionalni fenomen. Ova odluka će se primenjivati od 1. januara 2022. godine.

Eksperti SZO navode da se simptomi izgaranja pojavljuju kada je osoba pretrpana zahtevima na poslu koji prevazilaze primanja i vreme potrebno za odmor, pa se javlja manjak ambicije i osećaj niže vrednosti. Često ovakve osobe ne mogu da se opuste ni na godišnjem odmoru.

,,Izgaranje na poslu je sada kategorisano kao sindrom koji je rezultat hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno „tretiran“ . Međutim, važno je isključiti poremećaj prilagođavanja, anksioznosti i poremećaj raspoloženja i, uz to, ovaj sindrom je ograničen na radno okruženje i ne treba ga primeniti na druga područja u životu osobe. Izgaranje na poslu je prvenstveno povezano sa radnim okruženjem, kao na primer kada postoji nesklad između radnog opterećenja i resursa potrebnih za izvršavanje posla na smisleni način. Izgaranje na poslu je prisutno u svim profesijama – objašnjava za medije dr Marjan Ivanuša, direktor kancelarije SZO u Srbiji.

Kako on smatra najbolji odgovor na izgaranje je ,,fokusiranje na popravljanje uslova na radu, a ne fokusiranje na „popravljanje“ radnika”.

SIMPTOMI

Sindrom izgaranja se definiše kao ,,posledica izloženosti hroničnom stresu na poslu koji nije uspešno prevaziđen”. Odlikuju ga 3 osobine: osećaj nedostatka energije ili iscrpljenost, negativna osećanja ili cinizam u vezi sa poslom i smanjena produktivnost na poslu.

U skladu sa tim ovaj sindrom ima 3 faze:

U prvoj fazi se javljaju psihološke i fiziološke reakcije poput razdražljivosti, anksioznosti, lupanja srca, nesanice, zaboravnosti, problema sa koncentracijom.

U drugoj fazi dolazi do kašnjenja na posao, odlaganja ili izbegavanja radnih zadataka, stalnog umora, porasta cinizma, nekada i povećane konzumacije psihoaktivnih supstanci ili potpune apatije.

Treća faza je faza istrošenosti, kada se javlja hronična depresija, fizička i psihička iscrpljenost, uz moguće prisustvo suicidnih misli.

OPORAVAK

Docent dr Ivana Stašević Karličić, vršilac dužnosti direktor klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ dala je odgovor za ,,Politiku” kako se oporaviti od ovog sindroma:

,,Za oporavak od ovog sindroma treba vremena i prostora. Postoje određene strategije koje mogu pomoći, kako u prevenciji, tako i u oporavku. Pre svega je važno da prepoznamo izvore stresa na poslu, što ponekad uopšte nije tako očigledno. Osnovna briga o sebi, poput dovoljno sna, redovne i odgovarajuće ishrane, što manje kofeina i nikotina, fizička aktivnost, neophodni su. Važno je ne dopustiti da posao zavlada životom, zadržati aktivni društveni život, ne odricati se hobija i svakodnevnih, sitnih životnih zadovoljstava.”

Recept je dakle što više smeha, druženja sa porodicom i prijateljima, pozitivnih misli i dobar odnos prema sebi.

Međunarodna zdravstvena studija ,,Budućnost zdravlja“ došla je do podatka da više od dve trećine Srba pati od hronične iscrpljenosti na poslu ili je bilo na ivici iscrpljenosti. Više od nas ovom sindromu su izloženi Rusi i Poljaci, a u mnogo manjoj meri Italijani, Španci  Nemci.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *